У оквиру редовних активности на часовима српског језика дошао је на ред драматизовани текст о познатој и вољеној јунакињи бајке Пепељузи. Мало измењен текст, што се подразумева када драматизација умеша прсте, подела улога на главне и споредне ликове донела је радост и осмех на лице мојих ученика.
„Хм! Да ли сам у праву?“
Неки су прихватили одмах са одушевљењем док су неки мрштећи се негодовали због дужине текста.
Ипак, све је протекло у реду и са задовољством јер је рок за представљање померен за понедељак како би имали више времена да утврде текст и припреме костиме.
И као што неки рекоше:“Без труда се не добија ништа. Потреба да наставник „сипа знање“ , објашњава 45 минута у току часа, не доводи до знања. Док се не укључи у рад, у активност, не може ни да развије способности.“
Било је неколико група и то свака са својом Пепељугом, принцом, ађутантом, генералом, злом маћехом, ћеркама, царом… Трудили су се и приказали ко је колико желео.
Ови мали глумци су на генералној проби били стидљиви, подозрови, неки мање неки више. Бодрила сам и охрабривала.“На сцени то нисте ви. Марко, Елена, Теодор… Не представљате себе. Ви сте сада глумци и тумачите неке друге људе. Зато се потрудите да их представите што боље.“
И мислим да је успело…
Шта кажете ви?
Гордана и краљевићи 