Новогодишње честитке…

Данас смо имали најкреативнију радионицу до сада. Посетила нас је мама Мине Глушчевић, Андреја, која је понела добру вољу, осмех, стрпљење, прегршт украса, шљокица, перлица, пластичних пахуља и мноогооо љубави…

Сецкали смо, лепили, цртали, украшавали, додавали шљокице, пахуље… Једном речју, уживали.

Били смо весели и расположени. Уз звуке песме“ Ја сан ројен да ми буде липо“ наастајале су нове идеје за празничне жеље и поруке. Андреја је имала стрпљења да свима помогне и  упути нас како да довршимо ову малу сликовницу.

За узврат смо јој поклонили захвалност лепим и топлим речима као и аплаузе који су дирнули њено срце. Рекла је да је данас много срећна и да никада неће заборавити ову посету.

На крају дружења учитељица је наше радове окачила на разредни пано.

Празници нам стижу

На часу ликовне културе учили смо да украшавамо предмете декупаж техником. Донели смо различите предмете за украшавање. Прекрили смо клупе мушемама, ставили рукавице на руке. Мале мекане сунђере смо натапали белом фасадном бојом и тапкајући наносили на тегле, кутије, подметаче, флаше…  Оставили смо их да се осуше.

Сутрадан смо поправљали ако је било неких пропуста. А онда је уследио најзанимљивији део. Сецкали смо салвете, бирали које ћемо делове залепити, украшавали и са нестрпљењем ишчекивали како ће то све изгледати када завршимо. Учитељица нам је мало помогла да залепимо салвете како се не би згужвале на тегли.

На крају смо их лакирали провидним акрилним лаком без мириса. Било је веома забавно украшавати наше предмете. Обукли смо им нова одела и били веома поносни на измаштане креације.

Плетемо помоћу прстију

Данас смо имали угледни час из Ликовне културе на ком смо учили како да плетемо уз помоћ прстију.

Учитељица Дитлинда Мрђа и њени ђаци су нам показали како да савладамо ову вештину. Донели смо вуницу, понели добру вољу и расположење, мотив и жељу за новим сзнањима и умећима и отишли у посету другарима 4/2. Гостољубиви домаћини су нам широм отворили врата а и срца и са пуно стрпљења и воље показивали како да савладамо вуницу помоћу спретних и неспретних прстића и претворимо је у дугачак накинђурен ланац од ког можемо направити различите ствари.

Упорност и труд су се  исплатили. За тили час су настајали и нестајали, па опет настајали шарени, бели, плави, смеђи, црвени ланчићи. Нашој срећи и задовољству није било краја. Били смо поносни и задовољни постигнутим. Једва чекамо следећи час да пређемо на мало сложенију вештину и исплетемо шал.

 

Велико хвала и учитељици и другарима. До новог сусрета…